Школа у Елемиру и Тарашу

Школа у Елемиру је почела са радом 1752. године. Њу је похађало 14 ђака. Нема података о школској згради, ни о просторијама где се учило. Први учитељ је био Јоаникије Недић. Учило се само читање и писање, а ређе рачун и певање. Бригу о школама водиле су црквене општине. Оне су постављале учитеље, бринуле о зградама и ореву, одређивале плае учитељима и вршиле надзор над радом у школама. Једна од најстаријих зграда била је садашња зграда сточне амбуланте у улици Милутина Суботина. То је крај где су Елемирци њапре уредили насеље, где је подигнута прва зидана црква и где је било пров гробље у Елемиру. Та школска зграда имала је две учионице и стан за учитеља.

1776. године царица Марија Терезија доноси Школски устав којим се уређује и унапређује рад у српским основним школама. Школске зграде су морале имати једну велику просторију, искључиво за обучавање деце и стан за учитеља. Све нове зграде морале су се подићи на средини места и у близини цркве. У разреду су женска деца била одвојена од мушке.

Половином 19. века значајно место међу школским надзорницима заузима др. Ђорђе Натошевић који је увео у школе српски народни језик, модерна педагошка средства, учила и написао школске уџбенике. 1894. године отворено је забавиште које посећују српска деца.

Друга стара школа сазидана је 1806. године када и садашња црква. Налазила се на месту данашње поште. Имала је једну учионицу и стан за учитеља. Ова зграда у функцији школе остала је више од сто година. 1963. године изграђена је нова зграда Основне школе. Зграда је на два спрата са 12 учионица и 3 велика ходника. Учионице су велике и светле. Школа је опремљена новим намештајем и савременим наставним училима. Априла 1964. године засађен је школски парк, а 1971. године порушена је стара школска зграда. Изграђена је нова зграда у коју су премештене две групе вртића. Школска зграда коначан изглед добија 1972. године када су дограђени кабинети, нова фискултурна сала, зборница, канцеларије, хол, кухиња и пратећи објекти.